Женидба гује шаровите 0001    Бога моли љуба Иванова, 0002    Бога моли девет годин дана, 0003    Да јој даде од срца порода, 0004    Таман да би гују шаровиту. 0005    Бога моли, Бога домолила, 0006    Бог јој даде од срца порода 0007    Таман ону гују шаровиту. 0008    Стала гуја у бијелу двору, 0009    Нит недиљу, нити половину, 0010    Па је гуја бесидила мајци: 0011    „О старице, мила моја мајко! 0012    Ти ме носи на крштење, мајко, 0013    Пошкропи ме водицом крштеном, 0014    Јер ме, мајко, још крстила ниси.“ 0015    Ал је мајка гуји бесидила: 0016    „Мучи, ћери, муком замукнула! 0017    Тко ће крстит гују шаровиту?“ 0018    Опет гуја бесидила мајци: 0019    „О старице, мила мајко моја 0020    Ако ли ме ти крстити не ћеш, 0021    Одлисти ћу у гору зелену, 0022    Сакрит ћу се у студену стину. 0023    Ткогод буде мимо пролазити, 0024    Свакога ћу ујидати, мајко, 0025    А тебе ћу живу прождирати.“ 0026    Тад се стара у невољи нађе, 0027    Она носи гују на кршење, 0028    Пошкрапа ју водицом крштеном. 0029    Кад се гуја са крштења врати, 0030    Опет она мајци бесидила: 0031    „Ој старице, моја мила мајко! 0032    Ти ме жени, а гди теби драго.“ 0033    Ал је мајка гуји бесидила: 0034    „Мучи, ћери, муком замукнула, 0035    Тко ће поћи за гују шаруљу?“ 0036    Опет гуја мајци бесидила: 0037    „О старице, моја мила мајко! 0038    Ти ми хајде краљу Константину, 0039    У њег кажу ћерцу јединицу, 0040    А у тебе ја синак једини, 0041    Ну ти пођи просити дивојку, 0042    Не би ли ју мени поклонио, 0043    Јал на драго јал на силен-вољу.“ 0044    Тад се мајка у невољи нађе, 0045    Она иђе краљу Константину, 0046    Па му проси ћерцу јединицу, 0047    А за свога сина јединога. 0048    Она проси, а краљ јој обећа. 0049    Мало јесу рока оставили, 0050    Мало рока недиљицу дана. 0051    Тад се стара у весељу нађе, 0052    Она иђе гуји шаровитој: 0053    „Бора теби, гујо шаровита! 0054    Купи свате, хајде по дивојку, 0055    У недиљу, која прва дође.“ 0056    Кад је гуја ричи разумила, 0057    Она лизе прико билог града, 0058    Она скупи липу киту свата, 0059    Од хиљаде мање ниједнога, 0060    Све јунака младих нежењених 0061    И коњица прво наседланих. 0062    Ну шта ради гуја шаровита? 0063    Савила се коњу око врата, 0064    Па одоше до краљева двора. 0065    Кад су свати обид обидвали, 0066    Па овако дивер проговара: 0067    „Наше вриме да ми путујемо. 0068    Тко је пишац, нек припне опанке, 0069    Тко је седлац, нек оседла коња.“ 0070    Кад то чује краљу Константине, 0071    Хвата ћерцу за бијелу руку, 0072    Па дозивље кума и девера: 0073    „Бора вами, куме и дивере! 0074    Ево вами ћерца јединица, 0075    Ал нек видим младог ђувеглију, 0076    Нека знадем, за кога ју дајем.“ 0077    Што му веле куме и дивере: 0078    „Бора теби, краљу господару! 0079    Ну ти хајде од коња до коња, 0080    Наћи хоћеш младог ђувеглију, 0081    Гди се свио коњу око врата.“ 0082    Кад је краљу ричи разумио, 0083    Он отиђе од коња до коња, 0084    Налазио младог ђувеглију, 0085    Гди се свио коњу око врата. 0086    Кад то види краљу Константине, 0087    Хвата ћерцу за бијелу руку, 0088    Па ју води у бијелу кулу. 0089    Ну да видиш, мили побратиме! 0090    Спустили се велики облаци, 0091    Из облака муње и громови, 0092    Док су краљу разорили дворе. 0093    Само нису танану камару, 0094    У којој је гиздава дивојка. 0095    Тада краљ се у невољи нађе, 0096    Хвата ћерцу за бијелу руку, 0097    Па дозива кума и девера: 0098    „Бора вами, куме и дивере! 0099    Ево вами ћерца јединица, 0100    Водите ју Иванову двору, 0101    Дадите ју Ивановој љуби, 0102    На поштење, да ју њојзи дајем.“ 0103    Примише се куме и дивере, 0104    Примише се гиздаве дивојке. 0105    Руковаше гиздаву дивоју, 0106    А са оном гујом шаровитом. 0107    Сво је друштво здраво и весело, 0108    Само није гиздава дивојка; 0109    Кад је било вечер за вечером, 0110    Свак вечера, мало и големо, 0111    Само не ће гиздава дивојка, 0112    Него сила и сузе пролије. 0113    Тишила ју гуја шаротива: 0114    „Не цвили ми, вирна љубо моја 0115    Ти ћеш ноћас са мном ноћевати.“ 0116    Тад зацвили кићена дивојка, 0117    Како цвили и Богу је мило: 0118    „Ајмо мени, стара моја мајко! 0119    С ким ћу ноћас ноћцу ноћевати, 0120    Да би с киме, не би ни жалила, 0121    Него оном гујом шаровитом.“ 0122    Кад је било вриме од лигања, 0123    Прва лига гуја шаровита. 0124    Прва лига на меке душеке, 0125    А по за њом гиздава дивојка. 0126    Кад је било ноћи од поноћи, 0127    Бесидила гуја шаровита: 0128    „Душо злато, вирна љубо моја! 0129    Кад се сване и сунашце гране, 0130    Кад с’ устане куме и дивере, 0131    Ти им кажи, вирна љубо моја, 0132    Да ј’ утекла гуја шаровита 0133    Дол низ барсу под жуту наранчу.“ 0134    Кад се сване и сунашце гране 0135    Устану се куме и дивере, 0136    Па дозивљу невистицу младу: 0137    „Устани се, невистице млада! 0138    Ниси могла синоћ гујом лећи, 0139    Од мила се сад не мош устати.“ 0140    Невистица тужно одговара: 0141    „Прођ’те ме се, куме и дивере! 0142    Није са мном гуја шаровита. 0143    До поноћи гуја мировала, 0144    Од поноћи на двор исходила, 0145    Овако ми гуја бесидила: 0146    Да вам кажем куме и дивере, 0147    Да ј’ отишла низ барсу зелену, 0148    Да ј’ отишла под жуту наранчу.“ 0149    Кад то чују куме и дивере, 0150    Узимали дивојку за руку, 0151    Па одоше под жуту наранчу. 0152    Кад су они под наранчу дошли, 0153    Налазили незнану делију, 0154    На глави му круна савијена, 0155    На челу му звизда приходница, 0156    На прсима жарено сунашце, 0157    На руци му алем-камен драги, 0158    На костима сјајна мисечина. 0159    Кад то види млада невистица, 0160    Бесидила куму и диверу: 0161    „Погледајте, куме и дивере! 0162    Погледајте незнану делију. 0163    Благо мајци, која га родила, 0164    И дивојци, којој суђен буде!“ 0165    Кад то чује млади ђувеглија, 0166    Он се скаче на ноге јуначке, 0167    Тер се хвата њојзи око врата: 0168    „Душо злато, вирна љубо моја! 0169    Синоћ била гуја шаровита, 0170    А јутрос сам млади ђувеглија.“ 0171    Па он скида алем-камен драги, 0172    Натаче га дивојци на руку, 0173    Па ју љуби, весела му мајка!